Планирано је да Босна и Херцеговина добије 108,5 милиона евра из Плана раста Европске уније, али због неодговорности политичара и функционера са врха остајемо ускраћени за тај новац.
Поручио је ово члан Предсједништва Српске демократске странке Љубиша Петровић.
„Разлог због којег новац нисмо добили је тај што већ двадесет мјесеци политичари са државног нивоа се нису могли договорити око надлежности и није усклађен реформски план прихватљив за Европску комисију“, каже Петровић.
Земља апсурда, чуда, чемера и јада, поручује он.
„Новац намијењен Босни и Херцеговини ће сада бити преусмјерен ка другим земљама Западног Балкана, и биће враћен у ЕУ фондове. За 108,5 милиона евра у плану је била реализација пројеката попут модернизације жељезнице, асфалтирања бројних дионица, изградња ауто-путева, улагања у енергетски сектор, дигитализацију, обнову школа широм БиХ…“, рекао је Петровић.
Он каже да, у преводу, остајемо са најлошијим путевима и најдужом путном макадамском мрежом у Европи, са девастираним школама, са пријетећим енергетским колапсом, са бројним дуговима и аферама “Виадукт”, “Сердаров”, “Кумова зграда”, “Запаљена ИРБ“…
„Овако можемо у недоглед. Озбиљну дипломатију и борбу за народ замијениле су шаторске феште. Босна и Херцеговина јесте подијељена земља, али мораћемо да направимо тектонске промјене ако желимо да нас не гледају као земљу трећег свијет, да не гледају наше људе као јефтину радну снагу, да не гледају наше планине, ријеке и земљу као извор литијума и осталих минерала чија експлоатација уништава животну средину, као буре барута и тло погодно за криминал, корупцију, дилере дроге и оружја, макрое и све прљаве радње“, јасан је Петровић.
Ако нашим ставом, знањем и културом покажемо да смо другачији, хтјели или не хтјели мораће се и према нама, како Европа, тако и свијет другачије односити, истиче Петровић.
„Поштовање мора да се заслужи, земља се мора вољети и промовисати на најбољи могући начин, а то могу постићи само школовани, вриједни, поштени, честити људи који нису у оковима шовинизма и који не форсирају говор мржње. Браћо Срби, Хрвати и Бошњаци, готово је извјесно да се никада нећемо моћи договорити око заједничке историје, али се морамо договорити око заједничке будућности, јер у супротном остаће нас тек толико да сви заједно станемо под једну шљиву и гледамо на опустошену земљу затворених фабрика, уништене природе и болесних људи“, наводи Петровић.