„Како очекивати да грађани поштују законе ако их крше њихови аутори и доносиоци“, пита Пандуревић.
„Какав је Стевандић јунак и патриота видјели смо данас у Тужилаштву и Суду БиХ пред којима се скрушено појавио и ако их је ‘забранио'“, каже члан предсједништва СДС-а Александра Пандуревић у разговору за “Слободну Босну”.
Такође за СНСД каже да је сада јасно да нису јаки као што су се жељели представити, него су кукавице које су капитулирале под притисцима.
Одлуком Суда БиХ данас је укинута мјера притвора предсједнику НСРС Ненаду Стевандићу и премијеру Републике Српске Радовану Вишковићу, дакле као и раније предсједнику Српске Милораду Додику. Одређене су им мјере јављања сваких 14 дана. Јесте ли ово очекивали – сад кад се сагледа шта се све радило задњих неколико мјесеци?
Политичка тактика Милорада Додика и његовог режима у задњих девет година јесте – затегни конопац, па онда попусти. Истина, овај пут су ситуацију довели до усијања да је основно питање на улици било – хоће ли бити рата!? Први пут сам мислила да се неће повући. Али, очито, притјерани су уз зид и капитулирали су.
Донијели су закон о забрани рада СИПА; Суда, Тужилаштва и ВСТС на територији Републике Српске, пријетили прогоном и одузимањем имовине Србима који не напусте те институције, опколили се дугим цијевима поручујући да су спремни и на сукобе… Све то је за посљедицу имало и њихове личне санкције, али и економске санкције Републици Српској.
„Понизили институције Републике Српске“
Сада је јасно да нису јаки као што су се жељели представити, него да су кукавице које су капитулирале под притисцима. Та њихова лична капитулација је њихов лични проблем.
Проблем свих нас је што су понизили институције Републике Српске, злоупотријебили их за радикализацију без стварног и одрживог циља, и потпуно подредили личним интересима. Одговорни су јер нико више нема повјерење у институције. Како очекивати да грађани поштују законе ако их крше њихови аутори и доносиоци!?
Ово што су урадили није ништа друго до трговина преко леђа Републике Српске и српског народа. Бојим се да ће вријеме показати шта су још предали на тасни за личну слободу. Ово је кристално јасна издаја Републике Српске, а убрзо ћемо видјети шта су све продали.
Предсједништво Партије демократског прогреса (ПДП) закључило је данас да грађани треба да бирају предсједника Републике Српске на редовним изборима 2026. године, без обзира на одлуку Апелационог вијећа Суда БиХ у вези са предметом “предсједник РС”. Какав је став СДС-а по овом питању?
СДС се још није изјашњавао о овом питању, па Вам могу рећи само мој лични став. Изненађена сам да је Станивуковић изашао са оваквим ставом и прије самог СНСД-а. Слажем се да процес против предсједника Републике Српске није у складу с основним принципима владавине права да парламенти доносе законе. Вјерујем да ће он то у коначници доказати, макар у Стразбуру, јер је прихватио да учествује у том процесу и логично је да искористи све правне лијекове. Видимо да ових дана прихвата и Суд и Тужилаштво, што говори да ће прихватити и коначну пресуду ма каква она била.
„Је ли интерес Републике Српске да позицију предсједника препустимо партијама из Сарајева?“
Не видим у позиву господина Станивуковића одговоре на питања – шта ћемо ако СНСД, у случају потврђене првостепене пресуде, одлучи да учествује у изборима, а вјерујем да ће учествовати јер знам да су ових дана радили истраживања јавног мњења? Зашто би им у том случају даровали побједу ако њихова истраживања кажу да су кандидати власти и опозиције егал!? Па, чак и да није такво стање – зашто би опозиција чувала један бескурпулозни режим?
Чак и ако се СНСД одлучи на бојкот, шта ћемо ако СДП или нека друга партија из Сарајева кандидују неког Србина за предсједника који би у том случају био изабран и са 50 гласова? Је ли интерес Републике Српске да позицију предсједника препустимо партијама из Сарајева?
Много је ту ствари које треба пажљиво извагати. Коначна одлука мора бити вођена интересима Републике Српске, а не било којег појединца или партије.
Не тако давно, само прије годину дана, СДС-у се покушало забранити учешће на локалним изборима. Зашто тада нико није рекао – бојкот, ако се СДС-у не дозволи учешће на изборима!?
У сваком случају, уколико буду пријевремени избори, о учешћу на њима и имену кандидата одлуку ће донијети органи СДС-а.
Недавно је Стевандић по ко зна који пут „избацио“ Небојшу Вукановића, предсједник странке Листа за правду и ред, са сједнице НСРС. Коментаришући стање у опозицији, он је навео да од четири опозиционе странке само СДС и ПДП имају јасне органе и одређени степен организације, док су остале, како каже, више налик „Вибер групама“. Иако тврди да има емпатију према СДС-у и уважава појединце из опозиције, нагласио је да губи поштовање према онима који, према његовим ријечима, немају храбрости нити државотворну свијест, посебно када избјегавају заузимање става о важним питањима. Шта овим жели постићи спомињући уважавање појединаца из опозиције и емпатију?
Ријеч је о најобичнијим манипулацијама и покушају убацивања коске раздора унутар опозиције. Као, постоји добра и лоша опозиција. Какав је Стевандић јунак и патриота видјели смо данас у Тужилаштву и Суду БиХ пред којима се скрушено појавио и ако их је ‘’забранио’’. Ако је то мјера државотворне савјести о којој говори, онда заиста не мјеримо истим метром.
Ето, по Стевандићу, издајници смо ми јер нисмо подржали те скарадне законе о забрани дјеловања СИПА, Суда и Тужилаштва, јер смо их упозорили да то што раде није одговорно према Републици Српској, а супротно је и Дејтонском споразуму. Патриоте су они који су нас довели на ивицу сукоба и сад кажу – пуј, пике, више се не важи. Његов однос према Вукану има елемената патологије.
Да у овом друштву постоји мрвица одговорности, након оних пријетећих порука: „Све их треба побити“’, Стевандић више ни дана не би био на челу Народне скупштине. Но, могу сијати лажи и терор колико хоће, али нека знају – не могу докле хоће.