СНСД и његов апсолутни господар Милорад Додик би да јавности прикажу како се они боре да сачувају имовину Републике Српске и да су против закона о државној имовини БиХ.
Међутим, истина је сасвим другачија од тога, што говоре докази у наставку на које треба подсјећати, како би људи знали какве обмане им пласирају СНСД и Додик о томе.
Сада већ далеке 2005. године тадашњи високи представник Педи Ешдаун је, у марту те године, наметнуо свој „Закон о привременој забрани располагања државном имовином Босне и Херцеговине“, који је објављен у Службеном гласнику БиХ, број 18/05.
Ешдаун је тим законом наметнуо (члан 1) да се под државном имовином БиХ подразумијева:
1. „непокретна имовина која припада држави Босни и Херцеговини на основу међународног Споразума о питањима сукцесије СФРЈ“; као и
2. „непокретна имовина на којој је право располагања и управљања имала бивша Социјалистичка Република Босна и Херцеговина до 31. децембра 1991. године“.
Од наметања Ешдауновог закона прошле су двије године када је Парламентарна скупштина БиХ у марту 2007. године донијела „Закон о усвајању Закона о привременој забрани располагања државном имовином Босне и Херцеговине“. У члановима 1. и 2. колико их свега има тај закон стоји:
„Члан 1: Овим Законом усваја се Закон о привременој забрани располагања државном имовином Босне и Херцеговине који је на привременим основама донио високи представник за Босну и Херцеговину, објављен у Службеном гласнику БиХ, број 18/05.
Члан 2: Овај Закон бит ће објављен у Службеном гласнику БиХ.“
У вријеме доношења овог закона у Парламенту БиХ Милорад Додик и СНСД су увелико и апсолутистички, од 28.2.2006. године, вршили власт у Републици Српској, јер је Додик од тада био њен не само премијер него и апсолутистички господар. А у Парламентарној скупштини БиХ Додиков СНСД је у исто вријеме имао убједљиву већину међу посланицима и делегатима из Републике Српске, што доказује састав тих домова Парламента БиХ.
Дакле, из наведеног састава, доступног на порталу Парламентарне скупштине БиХ, видљиво је да је у сазиву Парламента БиХ у периоду 2006 – 2010. година Додиков СНСД у Представничком дому Парламента БиХ имао седам посланика, од укупно 14 из Републике Српске, док је у Дому народа СНСД имао три српска делегата од укупно пет.
Ови докази необориво говоре да су Додик и СНСД тада имали инструменте којима су, само да су хтјели и да им је заиста било стало да сачувају имовину Републике Српске, могли онемогућити Парламент БиХ да усвоји Ешдаунов закон о забрани располагања државном имовином БиХ.
Само да је то Додик хтио, чиме би било онемогућено да се и законом Парламентарне скупштине БиХ супротно Уставу БиХ створи појам „државна имовина БиХ“, иако такав појам не постоји у том уставу нити у било којем другом анексу Дејтонског споразума.
Нажалост, Додиков СНСД, његови тадашњи посланици и делегати у Парламенту БиХ, су у марту 2007. изгласали наведени „Закон о усвајању Закона о привременој забрани располагања државном имовином Босне и Херцеговине“, чиме је Додик тада неуставно развластио Републику Српску од њене имовине, претворивши је тим законом у „државну имовину Босне и Херцеговине“.
Такво стање остало је од тада све до данас. Зато је лаж, за коју треба имати образ као ђон па је сада износити и понављати, када Додик и СНСД данас обмањују народ како се они тобоже боре за очување имовине Републике Српске, иако су је управо они противуставно раскрчмили 2007. године.
РТВ БН Др Милан Благојевић