„Стратешком ресурсу Републике Српске, њеној Електропривреди, пријети судбина Шума и Жељезница Републике Српске. Оно од чега је могла живјети читава Република Српска, друго предузеће по добити у 2023. години, претвара се у посрнулог гиганта због неодговорног и нерационалног пословања“, каже предсједник СДС-а Бранко Блануша, коментаришући чињеницу да је ЕПРС прошлу годину завршила са губитком од 56 милиона КМ.
Због чега са губитком и због чега су толико времена наше термоелектране ван погона, па се електрична енергија морала увозити по тржишним цјенама. Ко је одговоран за то?
Да је имала доброг домаћина, истиче предсједник СДС-а, Република Српска је могла живјети од извоза електричне енергије:
„Овако, од јединог извозника у региону, постали смо увозник, а грађани плаћају цијену. Цијену бахатости режима, као и увијек, плаћају грађани којима стижу увећани рачуни за електричну енергију, и не само то. Са сваком новим снијегом, или иоле озбиљнијим вјетром, грађани остају без уредног снабдијевања електричном енергијом, а да не говоримо о штетама које трпи привреда.“
Умјесто јавног интереса, у фокусу пословања ЕПРС је приватни интерес и партијски интерес, што је довело до колапса.
„Шта је са РиТЕ Угљевик и колико дана у овој години је била у погону? Колика је штета што РиТЕ Угљевик не испоручује електричну енергију. Извозимо угаљ, а за наше потребе га нема. Да ли је то важнији интерес препродаваца од интереса народа“, пита предсједник СДС-а Бранко Блануша.
„Најстрашније од свега јесте да живимо у друштву у којем нико не одговара због тога. Тражимо одговор од Владе Републике Српске , ресорног министарства и Електропривреде Републике Срспке које ће конкретне мјере предузети ради стабилизације стања у електроенергетском сектору, да ли ће се радити санација дистрибутивне мреже, како осигурати рад РиТЕ Гацко и Угљевик, шта је са инвестицијама у електроенергетском сектору? Република Српска мора коначно постати правна и праведна“, каже Блануша и наглашава:
„Стотине милиона марака смо изгубили због Виадукта и Рашида Сердарова, неправовременог постизања договора са Словенцима, бацања новца у непотребно медијско оглашавање, али и због „изласка у сусрет“ појединим трговцима струјом. За тај новац могли смо санирати РиТЕ Угљевик или чак изградити потпуно нову термоелектрану. Или ћемо повлачити праве мјере и домаћински се понашати у електроенергетском сектору, или ће овај сектор пословати са губицима, увозити електричну енергију, а граћанима и привреди стизати већи рачуни за електричну енергију. Избор је на нама.“