Досадашња регионална иницијатива Мини Шенген, сада носи назив Отворени Балкан, одлучили су лидери Србије, Сјеверне Македоније и Албаније, Александар Вучић, Зоран Заев и Еди Рама на Самиту у Скопљу 29. јула ове године.
На крају Форума привредника за регионалну економску сарадњу потписали су и три важна документа меморандуме о олакшању увоза и извоза и кретања роба на западном Балкану, о слободном приступу тржишту рада, те сарадњи три земље у заштити од природних катастрофа.
Тиме је суштински прокрчен пут да регионална иницијатива, формално започета 2019. године, у потпуности заживи и изгради своју инфраструктуру, најдаље до 1. јануара 2023. године када се очекује укидање граничних контрола између ових земаља.
Нажалост, Босне и Херцеговине, као и Црне Горе и Косова, нема као учесника ове регионалне иницијативе, а у БиХ се уназад двије године води јалова расправа да ли као земља требамо бити дио овог процеса или не. Заговорници регионалних економских интеграција и унапређења трговине, посебно привредници, у овој иницијативи виде значајне економске користи и шансу за развој, док неки политички кругови, посебно у ФБиХ коче приступ ка овој иницијативи видећи у њој не само економске него и политичке интеграције.
Огромна је штета што Босна и Херцеговина није од самог почетка равноправни учесник овог регионалног економског процеса јер је саму себе, само због погрешних предрасуда, лишила значајне шансе за развој и напредак.
Неспремност, прије свега политичара, за шире и свеобухватније регионалне интеграције и унапређење зоне слободне трговине на простору западног Балкана, одразиће се у значајној мјери на даље економско заостајање БиХ у односу на сусједе, а буџети ће бити лишени, по неким процјенама, и до 200 милиона евра на годишњем нивоу, колико би БиХ добила када би ова иницијатива заживила!
Корист за привреднике који желе проточније границе и потпуно слободно тржиште рада, услуга, радне снаге и капитала, била би вишеструко већа.
Значајне бенефите од ове, на неки начин унапријеђене ЦЕФТЕ, Албанија, Сјеверна Македонија и Србија осјетиће већ у 2023. години, када се очекује да Отворени Балкан у потпуности заживи.
Статистичари су израчунали да се на простору западног Балкана, због неефикасног рада и непотребних процедура, на границама на чекање изгуби чак 26 милиона сати!
Поред тога што ће се границе пролазити само са личном картом, моћи слободно бирати мјесто рада у цијелом региону те што ће се унаприједити борба против царинског и граничног криминала, Отворени Балкан ће проширити и унаприједити регионалну сарадњу, посебно развој инфраструктуре, а истовремемено ће бити и важан инструмент за ЕУ проширење на западни Балкан.
Србија, Сјеверна Македонија и Албанија користе шансе и иду економски напред, а БиХ по ко зна који пут те шансе не користи и остаје у месту. Чак и назадује.
Због тога је потребна што хитнија акција како би се за исти сто довели привредници и носиоци власти, за договор око прикључења овој регионалној економској шанси, посебно ако се зна да су ову иницијативу подржале и Европска унија и Сједињене Америчке државе.
Мирко Шаровић,
предсједник Српске демократске странке