Направе милионске штете, намјерно блокирају развој и нове инвестиције, годину и по дана блокирају прикључивање домаћинстава чечавског краја на већ прије двије године изграђен водовод и резервоаре воде, блокирају пројекте упућене из Теслића према Влади Републике Српске, финансијски и у сваком другом смислу потопе јавне установе у Теслићу, па онда се упорно правдају нисмо ми, неко други је. СНСД и његово руководство имају оволику потребу да се упорно правдају да не блокирају Теслић зато што је сваком обичном грађанину јасно и сви виде да они то стварно и раде.

За штету од преко десет милиона КМ према буџету општине Теслић коју је само у овој години направио СНСД са својом скупштинском већином неусвајањем регулационих планова, који су предуслов за било какву градњу измишљен је потпуно идиотски изговор: ако Теслић нема урбанистички план – не може се ништа у Теслићу градити. Буквално да нико у Теслићу не може направити ни кућу.

➡️ Шта је истина? Теслић има израђен просторни план, а урбанистички план је при крају израде. Ни Бања Лука ни Добој немају урбанистички план, нема ни преко 70% других од 66 општина у Републици Српској, већ су у изради, као што је и у Теслићу. Оне општине које имају урбанистички план, израдиле су га у задње 3 године, а Теслић је у блокади задње двије од стране СНСД-а. Теслић нема урбанистички план од 1988. године, па у Теслићу није стала изградња од те године. СНСД је био на власти у Теслићу 8 година, па ни тада није постојао урбанистички план, нити је стала изградња.

➡️ Суштина је да СНСД не дозвољава градњу у Теслићу, па чак ни светосавског и парохијског дома у порти храма Пресвете Тројице у центру града, из истог разлога због којег су блокирали и завршетак водовода за чечавски крај – да се у Теслићу у изборној години ништа не ради, зато што СНСД нема свог начелника – а порта храма у центру града је баш видљиво мјесто.

Да ствар буде апсурднија СНСД је одбацио и регулациони план ЗТЦ Бања Врућица за изградњу комплекса ресторана „Кисељак“, гдје је директор предсједник локалног СНСД-а, само зато да би лакше оправдали блокирање свих осталих регулационих планова, изградње и инвестиција, док у исто вријеме се вади грађевинска дозвола за реконструкцију једног од објеката ЗТЦ за потребу изградње клинике за естетску хирургију, а за шта не треба измјена регулационог плана, те се за исто то уљудно захвале начелнику општине на експедитивности.

У исто вријеме предсједник локалног СНСД-а јавно говори да је позивао на разговор једног од инвеститора којем фали само 9 квадрата да би формирао парцелу за пословно-стамбени објекат и за који би у буџет општине платио 250.000 КМ за ренту и уређење. Дакле, позива на разговор човјека којем је његова скупштинска већина блокирала инвестицију и то у својству предсједника СНСД-а, нити једног званичног органа и тврди да је том инвеститору тиме учинио услугу.

➡️ Рекетирање је појам настао код америчке мафије и подразумијева гаранцију неометаног обављања економске активности, а уколико неко позива на разговор и нуди помоћ инвеститору којем је блокирао инвестицију, а не представља нити један званичан орган управе надлежан за ту инвестицију, на шта то у овом контексту указује? И све то се јавно изговори и призна пред камерама.

Аустро-Угарска која је основала Теслић није имала израђен ни просторни ни урбанистички план за вријеме окупације ових простора. Први урбанистички план у историји Теслића израђен је 1967. године и Теслић свој модерни изглед дугује томе и бившој Југославији.

➡️ Урбанистички план, који се односи на урбани градски дио општине, не може се ни израдити прије просторног плана који се односи на читаву општину, а који је завршен почетком прошле године и плаћен 48 хиљада КМ, док је урбанистички план 70% израђен и који ће по уговору коштати 114.660 КМ, а за суфинансирање његове израде и поред посланог захтјева према Влади РС, и поред обећања да ће суфинансирати његову израду за све општине, никада није одобрено нити одговорено.

➡️ Зашто урбанистички план није израђен за вријеме 8 година владавине СНСД-а у Теслићу? Зато што су пропале 49 хиљада КМ које је општина Теслић тада уплатила на име измјена просторног плана, јер је Урбанистички завод у Бањалуци отишао у стечај, а начелник одјељења за урбанизам у Теслићу, кадар СНСД-а и инжињер шумарства није у законском року пријавио тај износ у стечајну масу. За тај период владавине СНСД-а у Теслићу чињеница је да су чак продавали туђу земљу у центру града, да би за то била тужена Општина и за што ће грађани Теслића морати платити неколико стотина хиљада КМ након завршетка судског спора који још траје.

По основу ренте и уређења, те продаје земљишта и објеката у буџет општине се сливало у просјеку 2 милиона КМ годишње, а само по основу блокаде продаје земљишта инвеститорима у Пословној зони „Борја“, а које је у те сврхе и намјењено, буџет општине Теслић је ове године оштећен је за 8 милиона КМ. Регулациони план за Пословну зону „Борја“ усвојен је 2015. године,  да би Влада Републике Српске следеће 2016. године незаконитом одлуком одузела ту пословну зону, коју је општина након двије године судским путем добила назад на суду крајем 2018. године, те је од 2019. године покушава ставити у функцију, што очигледно не одговара СНСД-у, као што је и 2013. године блокирана продаја те пословне зоне италијанском инвеститору за 6 милиона КМ и запошљавање 800 радника.

Дакле јасно се види штета нанесена буџету општине Теслић, како би се спријечио развој и улагање у пројекте. Осим блокаде прилива средстава у општински буџет, тај циљ СНСД-а да изградња, развој и живот у Теслићу стане може се врло лако приказати и бројкама по расту изградње из године у годину у квадратним метрима, затим потпуног пада и суноврата након формирања скупштинске већине предвођене СНСД-ом.

2013 – 19.000 м2
2014 – 23.000 м2
2015 – 29.000 м2
2016 – 36.000 м2
2017 – 38.000 м2

Након формирања скупштинске већине предвођена СНСД-ом:
2018 – 22.000 м2
2019 – 7.000 м2
2020 – 2.000 м2

Дакле СНСД је остварио свој циљ путем нелегитимне скупштинске већине против које су грађани гласали на референдуму, те су ефективно зауставили изградњу и развој Теслића, али поред тога што су урадили и што бројке и економски подаци недвосмислено говоре, што сви грађани виде, они имају потребу да се правдају грађанима невјештим, дјечијим изговорима и измишљотинама – зато што се боје грађана - да ће им се поновити референдум на локалним изборима, можда и у тежем облику.