“Потпуно јасно Херцеговина је најсиромашнији дио Републике Српске, о коме се најмање води рачуна,  њен најзапостављенији дио. Због тога ћемо се окренути Херцеговини и јаче и снажније и то ће да буде наша политика. Херцеговина може да живи од својих ресурса којих има на претек и зато ћемо их вратити Херцеговини. То је један од приоритетних задатака носиоца власти и наших политика”, поручио је данас предсједник СДС Мирко Шаровић на прес конференцији коју је данас у Требињу одржао заједно са начелницима СДС из Херцеговине.
 
Да би Херцеговина могла да крене напријед и сустигне друге дијелове Републике Српске, појашњава Шаровић, развијаће се инфраструктура, прије свега путна:
 
“У фокусу нашег интересовања биће развој неколико путних праваца: пут Невесиње -Берковићи, Лубиње- Столац, путна комуникација Фоча- Шћепан Поље, Чајниче -Метака и најважнији коридор који ће бити и дио моје мисије и намјере да у томе истрајем, а то је повезивање југа Републике Српске са сјеверним дијелом односно прије свега брза цеста Требиње-Вишеград како би се брже и лакше спојили са нашом матицом Србијом и са Бијељином. Желим јасно да поручим да ће ово бити један од мојих кључних приоритета рада“, казао је Шаровић и додао:
 
„Од енергетског сектора, одмах крајем ове године, кренућемо са реализацијом пројекта вјетропарка Хргуд у Берковићима као и соларне електране у Требињу. Наша политика је у томе да се ови потенцијали не продају као незапочета концесија инвеститорима, као што је то рађено до сада, на нетранспарентан начин. Ти ресурси су толико вриједни да је неoпходно да их изграђује Електропривреда РС, а не да продаје већинске пакете инвеститорима из других земаља.“
 
За Херцеговину је важно, поручује Шаровић, да ресурсе које има, прије свега енергетски, буду у функцији ових градова и општина и овог региона.
 
„Добити од ових ресурса и други бенефити треба да остају грађанима из Херцеговине и то је наш приоритет. Долазе бољи дани за Херцеговину”, казао је Шаровић.


 Ненад Абрамовић, начелник Берковића,  каже да колико је Република Српска неравномјерно развијена најбоље говори податак да чак 34 јединце локалне самоуправе имају статусу неразвијених и изразито неразвијених локалних заједница.
 
Он истиче да је потребно усвојити системска рјешења и законе, по узору на Србију и Хрватску, који би за циљ имали да се постигне што равномјерни развој и поручио да ће се СДС борити да то буде учињено.
 
„Потребно је измијенити Закон о концесијама како би се више надлежности над ресурсима дало  јединицама локалне самоуправе. Потребно је формирати фонд за равномјерни регионални развој из којег би се повлачила средства за развојне пројекте и подстицаји за инвеститоре који се одлуче инвестирати у локалне заједнице које су неразвијене“, казао је Абрамовић.
 
Начелник Љубиња Стево Драпић је истакао да су мале и неразвијене општине препуштене су саме себи на милост и немилост и поручио да се без измјене законских регулатива не могу саме изборити са постојећим проблемима.
 
„Пут којим се иде сада у Републици Српској води нас у девет енклава. Није рјешење да у Српској имамо девет градова, а да остатак остане празан. Чему Република Српска ако останемо без становништва у локалним заједницама које покривају огроман дио њене територије“, каже Драпић.
 
Он наводи да би са својим природним ресурсима и бројем становника Република Српска могла бити идеално мјесто за живот, ако би се власт домаћински понашала према својим ресурсима.
 
„Међутим сада је једина сврха ресурса  да буду плијен владајућег режима“, казао је Драпић.
 
Горан Карџић, начелник Чајнича,  је поручио да је садашња власт развластила сиромашне општине, а поготово оне у којима су на власти опозициони начелници.
 
Он је истакао да је ова власт није водила рачуна о економији и опстанку људи у Херцеговини.
 
„Када уђемо у анализу и видимо колико нас је мање на овом простору, колико се повећао број неразвијених општина, колико фабрика је затворено  све постаје јасно“, казао је Караџић.
 
Он је поручио да актуелна власт не заслужује да води овај народ.
 
„Нека неко израчуна колико је посјечено кубика шуме на овим просторима Републике Српске и гдје је тај новац завршио. Ту се ради о милијардама.  Гдје су прерађивачки капацитети,  зашто нам је пољопривреда запуштена, а њиве закоровљене, зашто су нам доктори отишли?  Зато што држава није бринула о економском развоју земље, умјесто што само води рачуна о страначком запошљавању“, казао је Караџић.
 
Божо Сјеран, начелник Источног Мостара је истакао да је навећи проблем ове општине неадекватна путна инфраструктура.
 
„Надам се да ћемо дочекати да више не будемо једина општина која нема асфалтни пут према  Републици Српској“, казао је Сјеран.