Баратање погрешним подацима премијерке Републике Српске најава је новог поскупљења струје, казао је у интервјуу за „Ослобођење“ Славиша Раковић, члан Социјално-економског савјета СДС-а,

Како је Арцелор Миттал од непријатеља број 1 за предсједника РС кроз неколико дана постао важна компанија?

- Он је прво истрчао са причом о штетним уговорима, а заборавио је да каже како Митал све вријеме остварује добит, да је та добит исплаћивана до 2013, а када би се упитао шта је штетан уговор, требао би се окренути нафтној индустрији Републике Српске, односно Зарубежњефту, који њом управља и акумулира губитке из године у годину.

Шта очекујете од саслушања о евентуалној продаји удјела у Руднику Љубија? Можда потврду да је, када причамо о "Israeli Investment Groupu" заиста ријеч о ташна-машна фирми?

- Што се тиче Израелаца, то је евидентно. То прво нису Израелци нити постоји нека фирма. Проучили смо прописе Доминике као острва које фаворизује offshore компаније и утврдили да и ова импресивна цифра од чак 35 милиона капитала може да се упише, а не мора да се уплати.

Спољне услуге

Иначе, налазе се на адреси на којој се налази још 1.200 фирми, на мјесту познатом по власнику којег локални становници повезују с прањем новца.

О каквих је 113 посто јефтиније струје причала премијерка РС и је ли тиме постигла то што је хтјела?

- Премијерка воли да прича о нечему о чему не зна ништа. Раније смо скретали пажњу на то да се између различитих система електропривреда не треба поредити цијена. У Хрватској више од 60 посто енергије долази из нуклеарке Кршко, која је најскупљи извор енергије. Тако су цијене у Хрватској формиране на бази извора којима та земља располаже. Код нас цијене могу бити ниске, јер више од 50 посто чине такозвани обновљиви извори хидроенергије, која је најјефтинија. Баратање, поготово са погрешним процентима, нема никакву сврху, осим скривене намјере да се цијена струје повећа.

Је ли бар тачна изјава да се за три дана може покренути бизнис у РС?

- То је апсолутно нетачно и то сви знају. Могу се поднијети папири за пријаве. Тачно је једношалтерски систем све док не ударите на Управу за индиректно опорезивање БиХ и регистрацију ПДВ-а. И онда креће калварија.

Ако се након незадовољства и блокада дрвопрерађивача дошло дотле да представници двије струје унутар СНСД-а једни другима пријете смрћу, шта је рјешење за Шуме РС и дрвопрерађиваче?

- Има једно једноставно рјешење, прво треба радити по закону. Република Српска има Закон о шумама и када би се он поштовао, вјероватно би ситуација била боља. Не могу да схватим, гледајући финансијске извјештаје за 2016. годину, да су исплатили неку дивиденду Влади РС од пет милиона КМ, без икаквог темеља у тим извјештајима, да имају 54 милиона ангажмана спољних услуга за њихову основну дјелатност, а имају 4.000 запослених радника и бруку опреме. А пошто наши представници закона, они који би требало да успостављају ред, редом причају да ту нема ни афера ни криминала, чему можемо да се надамо? Гледамо својим очима черупање и гледамо чак и мафијашки рат за интересе на једном јавном добру.

Слична прича је и у Алумини, за коју не би требало бити еуфорије због привремене деблокаде рачуна?

- Напротив, то је све срамно. Прво су Алумину довели под своју контролу и то одређени кругови ван власти, тако што су наметнули стечајног управника и Алумину изузели из закона још 2013. године. Сада су се сукобиле двије-три линије које уживају у пословању Алумине, а које је извор друштвене контроле. Она се води у стечају и нема праве органе управљања. Нити коме подносе извјештај нити их ко нешто пита. Кроз замисли разних група и кланова сада је дошло до њиховог евидентног сукоба. Оно што би било рјешење за Алумину јесте наставити стечајни поступак са реструктурирањем, с тим да неко мора јасно да каже када Алумина излази из стечаја.

Након што су медији објавили забиљешку суспендоване суткиње још из 2013. о притисцима за отварање стечаја у Бирачу, је ли то заправо слика стања нашег правосуђа и његове спреге с политиком?

- Јесте. Видите како се директно интервенише, без обзира на чињенице, без обзира на нешто што се зове правосудни поступак и то је свакодневна пракса. Тај Лазо Ђурђевић, стечајни управник Алумине, он је, гле чуда, и стечајни Бобар банке и Шећеране и не знам још чега, јер у Бијељини има још фирми које он води, иако човјек није с подручја тог суда, али очигледно је он конектован на власт, на тај начин да би заташкавао афере.

Има ли искрене намјере у причи ентитетских влада о увођењу плавог дизела, након што је и из сједишта ММФ-а поновљено како ова олакшица за пољопривреднике није препрека добијању нове транше кредита?

- Молим вас, зашто да се владе ентитета баве плавим дизелом кад средства прикупља Управа за индиректно опорезивање БиХ? УИОБиХ врши идентификацију при прикупљању новца и зашто не би вршила поврат регистрованим пољопривредницима за гориво које су они купили? Ја уопште не могу да схватим зашто владе ентитета то хоће да утрпају у пољопривредни буџет, у једну безличну масу, којом иначе када је у питању пољопривреда, нетранспарентно располажу и да кажу како у тој маси сада имамо и плави дизел.


Па да Влада РС исплати десет милиона КМ за гориво и онда тај износ умањи на подстицајима истим пољопривредницима?

- Не знам ни како су се сјетили три мјесеца након усвајања буџета да измисле неких десет милиона КМ којих немају. И кажу пољопривредницима: ево десет милиона. Не знам у којој држави се може, након усвајања буџета, тако нешто и рећи, а камоли провести.

Показује ли власт довољно бриге након мраза и снијега, који је пољопривреди нанио огромне штете?

- Једина брига је скупити паре, подићи порезе. Видјели сте након притисака за усвајање акциза на нафту да ће се сада подићи и трошкови регистрације возила у РС. Ова прича о електричној енергији сигурно је намијењена томе да се на неки начин изврши притисак пред нову корекцију цијене, иако је електрична енергија већ поскупјела, али очито је да у власти нису задовољни висином поскупљења па ће ићи на још један корак.

Слажете ли се са иницијативом Института за младе Култ о измјенама плаћања ПДВ-а?

- Ја се бојим да то није у потпуности задовољавајуће рјешење, да је уствари парцијално. Тачно је да привредници трпе велики терет и да на неки начин кредитирају државу, али ако погледамо колика је недисциплина јер имамо 360 милиона марака ненаплаћених по основу ПДВ-а, онда имамо и разлога да говоримо о нечем другом.

Преглед УИО

То је потреба да се на неки начин УИОБиХ добро прегледа, мада постоје одговарајући извјештаји,  како треба и дигне праг уласка у систем ПДВ-а са данашњих, заиста комичних 50.000 КМ годишњег промета, на 100 или 150 хиљада КМ. То је најмање 100.000 еура у другим системима ПДВ-а унутар Европе, али би тиме ефекти за привреднике били много повољнији, него самим помјерањем рокова плаћања.